Хрњичић Омерица (Сарајево) 0001    Пије вино тридес'т Крајишника 0002    У Удбини на лонџи зеленој, 0003    Пију вино, разговарају се. 0004    Редом чаша по дружини хода, 0005    А редом се на трпези хвале: 0006    Докле који јесте силазио, 0007    Сагонио коње од мејдана, 0008    Изгонио робе и робиње, 0009    Износио готовину благо. 0010    Њима рече удбински диздаре: 0011    »Чујете ли, аге и бегови! 0012    Док сам јунак био у кувету, 0013    Није било бољега јунака, 0014    Бољег коња од кулаша мога.« 0015    Служи вино нејачак Омере, 0016    По имену Хрњичић Омере, 0017    Па им рече Хрњичић Омере: 0018    »Чујете ли, аге и бегови! 0019    Ја сам чуо, а мајка ми каже, 0020    Да сам баба имо и амиџу, 0021    Па су били свој Крајини крила.« 0022    А рече му удбински диздаре: 0023    »Копилане и од копилана, 0024    ти си влашки с обадвије стране, 0025    Твоја мајка из кршних котара,- 0026    Мила сестра Смиљанић сердара, 0027    Па ју јесте потурчио Мујо, 0028    Потручио нићах учинио, 0029    Под пасом је тебе донијела.« 0030    Дијете се арли пригодило, 0031    Па од земље на ноге скочило, 0032    Пуну купу пива прихватило, 0033    Пуном купом удари диздара, 0034    Оде право кули и авлији; 0035    Своју мајку срете на авлији, 0036    Па јој рече нејачак Омере, 0037    -Нејак Омер од дван-ест година:- 0038    »хајде мајко, узми абдест на се, 0039    Сада ваља теби умријети, 0040    Ја л’ти ваља мени казивати, 0041    Казивати, ко је мени бабо?« 0042    А рече му Омерова мајка: 0043    »Мој Омере, мој очињи виде! 0044    Твој је бабо сердар Мустаф-ага, 0045    А амиџа дијете Халиле.- 0046    А ако се не ћеш вјеровати 0047    Својој мајци Исмахан кадуни, 0048    Ти узјаши на коња ђогата, 0049    Па ти хајде низ нашу Крајину 0050    У тридесет нашијех градова, 0051    Тер упитај, мој Омере сине! 0052    ’Вако ће ти свако казивати. 0053    Ено ђога у топлу подруму, 0054    ЕвЕ имаде дван ест године дана, 0055    Откад лежи ђогат у подруму, 0056    Пожелио сунца и мјесеца.« 0057    Онда вели нејачак Омере: 0058    »Моја мајко, Исмахан кадуно, 0059    А тако ти никога до бога! 0060    Казуј мајко, шта је било с баба?« 0061    А сједе му мајка казивати: 0062    »Мој Омере, мој очињи виде! 0063    Једно јутро ага подранио, 0064    Подранио у својој Кладуши, 0065    А на својој на високој кули, 0066    Па све лугу гледа зеленоме, 0067    Док из луга ниче серхатлија, 0068    Познаје га, познат га не море; 0069    Колико је коња уморио 0070    И свог коња добро ознојио. 0071    Од вранца је ђога начинио- 0072    ТолТке су га пјене обузеле; 0073    Па он викну свог брата Халила: 0074    »»Брже мени џаму и пенџеру, 0075    Ето, јадна иђе серхатлија! 0076    Ја га бели познати не могу.«« 0077    А долетје дијете Халиле, 0078    Погледа га црнијем очима, 0079    Па му рече код џамли пенџера: 0080    »»Баш је главом царев татар-ага, 0081    Ја л' по моју ја л' по твоју главу.«« 0082    У та доба царев татар-ага 0083    На прсима донесе фермане 0084    Слетје Халил на мермер авлију, 0085    Узе њега за бијелу руку, 0086    Изведе га на горње чардаке. 0087    Онда Мујо на ноге скочио. 0088    Кад угледа царскога татара, 0089    Татар њему додаде фермана, 0090    Узе ферман сердар Мустаф-ага; 0091    А кад видје, што му ферман каже, 0092    А да иђе у Кунар планину 0093    И да хвата Костреш харамбашу, 0094    Ја л' његову са рамена главу, 0095    Ја л' да своју спреми за његову; 0096    Све разбија бале и товаре, 0097    Те отима и срму и злато, 0098    Па се цару веће дојадило. 0099    -Вјеруј мајци, мој Омере сине.- 0100    Онда викну својега Халила: 0101    »»Натраг врати царског татар-агу, 0102    Врати њега столу и Стамболу!«« 0103    А завика на Халила свога: 0104    »»Брже, брате, на горње таване, 0105    Гдјено леже гвоздене прангије, 0106    Прангијама подај ватру живу, 0107    Кад испалиш гвоздене прангије, 0108    Ти се врати у доње одаје, 0109    Па ти бајрак узми с чивилука, 0110    Изнеси га на росну ливаду, 0111    Нек се купе под бајрак јунаци!«« 0112    Припали му гвоздене прангије, 0113    Оде весак низ турску Крајину, 0114    Све паланка паланку дозива, 0115    Сабраше се брда и долине; 0116    Часом паде стотина другова, 0117    -Јест Омере, мој очињи виду,- 0118    Све по пушци и по десној руци 0119    Од зла оца и од горе мајке, 0120    У кога је кућа кабаница, 0121    Мач и пушка и отац и мајка. 0122    Бајрак узе Танковић Османе. 0123    Кад се ага био опремио, 0124    Спреми ага себе и ђогата 0125    И опреми својега Халила; 0126    Халил спреми свог коња малина, 0127    Па одоше у Кунару пусту. 0128    Мој Омере, моје дМјете драго! 0129    Тако стаде читав мјесец дана, 0130    Нигдје аге ни од аге гласа. 0131    Једно јутро бијах подранила. 0132    Турски сабах бјеше за клањање, 0133    А ја сиђох на мермер авлију, 0134    Да узимам турски абдест на се, 0135    Да ја клањам турскога сабаха, 0136    Мој Омере, моје дМјете драго! 0137    Таман сиђох, сине на авлију – 0138    Истом ђогат њисну пред авлијом. 0139    Ја се јесам јаду осјетила 0140    Полетјела демирли канату, 0141    Мандал свалих, а канат одвалих. 0142    Кад отворих на авлији врата, 0143    Па погледах црнијем очима: 0144    »Дошо ђогат – баба не донио, 0145    Своје седло ђогат подврнуо, 0146    Сво се седло крвио обојило, 0147    На ђогату гриве ни перчина, 0148    Све му влашка ватра однијела; 0149    Ја прихватих нашега ђогата, 0150    Уведох га у топле подруме. 0151    Мој Омере, мој очињи виду! 0152    Ти си био од полу године, 0153    Кад је ђогат дошо из Каура, 0154    Ево сада дванест година, 0155    Од кад ђогат лежи у подруму, 0156    Све му зопцу оступану дају, 0157    Пожелио сунца и мјесеца.« 0158    Па јој рече нејачак Омере: 0159    »Мајко моја, оба ти свијета! 0160    Хајде за мном на високу кулу, 0161    Да ме мајко спремаш и опремаш, 0162    Хоћу ићи потражити баба 0163    И бабова хитра бајрактара 0164    И амиџу скокола Халила; 0165    Ако буду они у животу, 0166    Моја мајко, оба ми свијета! 0167    Ја л' помоћи њима тавновати, 0168    Ја ли бели њиха избавити!« 0169    Мајка тога једва дочекала, 0170    Оде за њим на високу кулу: 0171    Све му вади ђузел ђејисију, 0172    Она вади и дОјете облачи. 0173    Кад се Омер спреми и опреми, 0174    Доскочио китну чивилуку, 0175    Па притеже златна бенсилаха, 0176    Задје Омер седам самокреса, 0177    Сами крешу – сами ватру дају, 0178    А припаса сабљу Халилову, 0179    Још обуче каурску мавлуту, 0180    Па обуче чизме и калчине, 0181    Па прихвати брешу заковану, 0182    Која ждере оку тученика, 0183    Па за тијем куршум од сто драма, 0184    За куршумом педесет сачама, 0185    Свака сачма од педесет драма. 0186    Тетку викну лијепу Ајкуну: 0187    »Тетко моја, оба ти свијета! 0188    Добро мени опреми ђогата, 0189    Удри на њег три рахта од злата, 0190    Покриј њега пули-абаијом 0191    Изведи га на мермер авлију.« 0192    Ајкуна му опреми ђогата, 0193    Пође Омер низ високу кулу; 0194    А кад сиђе на мермер авлију, 0195    Опремљена затече ђогата, 0196    Њему рече лијепа Ајкуна: 0197    »Мој Омере, мој братићу драги! 0198    Три ћеш горе данас прегазити: 0199    Буковицу и Ораховицу 0200    И Кунару високу планину; 0201    Кад изиђеш на Кунар планину, 0202    На Кунару Бабину бунару, 0203    ТамТ имаде зелено језеро, 0204    Њиснуће ти ђогат код језера, 0205    Дрмаће се зелено језеро, 0206    А изићА ће двије посестриме, 0207    Обадвије твога баба, дОјете, 0208    Ђогату се вјешати о врату, 0209    Пожељеле пехливан ђогата. 0210    Питаће те тудПјер код бунара: 0211    Куд си свога ђога замучио? 0212    Не плаши се, мој Омере драги, 0213    Све им хале и ахвале кажи, 0214    Све им кажи по истини, сине!« 0215    Он узјаха својега ђогата, 0216    Па он њима довале учини, 0217    Оде газит горе и планине, 0218    Па три горе тај дан прегазио: 0219    Буковицу и Ораховицу, 0220    Хватио се крила кунарскога; 0221    А незгодно саму путовати, 0222    Вуци вију, гркте гавранови, 0223    Туђа земља калауза нема, 0224    Преко друма прескакују вуци; 0225    Фркће ђогат њему уз планину, 0226    Сама друга да ухвати туга. 0227    Омер јаше на ђогату своме, 0228    Нејак Омер од дванест година, 0229    Па јашући тихо бесједио: 0230    »Мој ђогате, моја гриво златна! 0231    Не плаши се ноћас уз планину, 0232    Мрки вуци наши побратими, 0233    Гавранови наши разговори, 0234    Бјеле виле наше посестриме!« 0235    Па изиђе на Кунар планину, 0236    На Кунару Бабину бунару; 0237    Крај бунара зелено језеро, 0238    Њисну њему ђогат код језера, 0239    Задрма се зелено језеро, 0240    Изиђоше двије посестриме 0241    Ђогату се вјешају о врату, 0242    Питају га двије посестриме: 0243    »Наш братићу, Хрњичић Омере! 0244    Куд си ђога замучио свога?« 0245    Сјаха Омер са ђогата свога, 0246    Па сједоше под танку јелику, 0247    Па им сједе Омер бесједити: 0248    »Ја сам ђога свога замучио, 0249    Да потражим баба и амиџу 0250    И бабова хитра бајрактара.« 0251    Рекоше му двије посестриме: 0252    »Хај аферим, пиле од сокола! 0253    Далеко се бабо осужњио, 0254    Чак Омере у земљи Талији, 0255    А Халил је у Ћорфесу граду, 0256    Гдјено турски коњиц не силази, 0257    Отклен труски сужањ не излази. 0258    Већ Омере наш братићу Драги! 0259    Ти ћеш овдје ноћцу преноћити, 0260    Сјутра ћемо добро подранити, 0261    Свешћемо те мору и лиману, 0262    Кат ти сиђеш мору и лиману, 0263    -Свјетују га двије посестриме, - 0264    Ти одјаши својега ђогата, 0265    Та ти ходај и ђогата водај, 0266    А ти грлом јуначкијем викни, 0267    По имену Петра ђемиџију, 0268    Е Евако ћеш њему бесједити: 0269    Притјерај де к обали ђемију! 0270    Ти се њега немој уплашити, 0271    Оно ти је бабов побратиме.« 0272    Леже Омер под танку јелику, 0273    Покрише га бугар-кабаницом, 0274    Привезаше пехливан ђогата, 0275    Положише траве дјетелине 0276    Чувају га двије посестриме. 0277    ТудТјер јесу добро подранили, 0278    Једна спрема пехливан ђогата, 0279    Једна спрема нејака Омера, 0280    Прије зоре и прије сабаха 0281    На велика два пуна сахата, 0282    Метнуше га на седло ђогату. 0283    Пође Омер низ гору зелену, 0284    А прате га двије посестриме. 0285    Сведоше га мору и лиману, 0286    Омер сјаха са ђогата свога, 0287    Вратише се двије посестриме. 0288    Омер хода и ђогата вода, 0289    Па он грлом јуначкјем викну 0290    По имену Петра ђемиџију, 0291    Е Евако му Омер бесједио: 0292    »Море, море, Петре ђемиџија, 0293    Притјерај де к обали ђемију!« 0294    Одзва му се Петар ђемиџија, 0295    Е Евако му Петар бесједио: 0296    »Море, море, влашко гранатинче! 0297    Куд си море прошо у Крајину, 0298    По Крајини облазио куле, 0299    Мога побра кулу облазио, 0300    Укро си му крилата ђогата – 0301    Зар ти мислиш, да ђеш га провести? 0302    Бога ми га, провести бели не ћеш! 0303    То је ђогат мога побратима, 0304    Побратима са Кладуше Муја.« 0305    А вели му Хрњичић Омере: 0306    »Кад ти позна бабова ђогата, 0307    што не познаш бабова Омера? 0308    Је л' ти бабо икад казивао: 0309    Да имаде на оџаку своме, 0310    Да имаде нејака Омера? 0311    Ја сам главом Хрњичић Омере.« 0312    Осјети се Петар ђемиџија, 0313    Ко што му је Мујо казивао, 0314    Да имаде на оџаку своме, 0315    Да имаде нејака Омера, 0316    Па притјера обали ђемију, 0317    Па уведе њега и ђогата, 0318    Па га Петар ђемиџија пита: 0319    »Мој братићу, Хрњичић Омере! 0320    Куд си ђога замучио свога?« 0321    А Сједе му Омер казивати: 0322    »Ја сам ђога замучио свога, 0323    Да потражим баба и амиџу.« 0324    Њему Петар рече ђемиџија: 0325    »Мој Омере, мој братићу драги! 0326    Далеко се бабо осужњио, 0327    Чак Омере у земљи Талији, 0328    А Халил је у Ћорфесу граду, 0329    Гдјено турски коњиц не силази, 0330    Отклен турски сужањ не излази; 0331    Путујући морем дебелијем 0332    Мој Омере, двадесет конака, 0333    А сухијем четр’ест и четири. 0334    Већ Омере, мој братићу драги, 0335    Пратићу те морем дебелијем, 0336    Тамам, - каже, - двадесет конака, 0337    Кад на сухо тахту пребацимо, 0338    Па изведем тебе и ђогата 0339    Кад изведем у земљу Талију, 0340    Чекаћу те мору на обали, 0341    Тамам, каже, - читаву годину, 0342    Док се отуд из Талије вратиш. 0343    Мој Омере, мој братићу драги! 0344    Када пођеш низ земљу Талију, 0345    Ходи мудро, не погини лудо, 0346    Путоваћеш три пуна конака, 0347    Четврто ћеш јутро подранити, 0348    Па ћеш мало бити наприједа, 0349    Наћ’ ћеш – каже, - кулу Арапову 0350    Од тридесет и боја четири, 0351    Растурио ћошке на сокаке, 0352    А удрио боје свакојаке, 0353    Па се Арап аси учинио. 0354    На вилајет немет натурио: 0355    На дан ишће по јалову овцу, 0356    А на ноћцу лијепу дјевојку, 0357    Низ Талију немају дјевојке, 0358    Све им Арап обљуби дјевојке, 0359    А у ред ће реда долазити – 0360    ДоћД ће реда краљевој Ружици, 0361    Да је даде троглав Арапину. 0362    Несретан је троглав Арапине; 0363    На њему су до три живе главе: 0364    Једна глава мави пламен бије, 0365    Друга глава студен вјетар духа, 0366    А трећа му глава проговара. 0367    Видјеће те троглав Арапине, 0368    Видјеће те са високе куле, 0369    Искаће ти крилата ђогата 0370    И са тебе свијетло оружје; 0371    Не дај свога крилата ђогата, 0372    Твоја глава без ђогата твога – 0373    Твоја глава не ваља динара, 0374    А с ђогатом ваља Цариграда. 0375    Боље ти је мушки погинути, 0376    Него дати својега ђогата. 0377    Кад ти узме твојега ђогата, 0378    Свог ћеш баба резил учинити, 0379    Свој Крајини обломити крила.« 0380    Па пођоше морем дебелијем, 0381    Путоваше двадесет конака, 0382    И на сухо тахту пребацише 0383    Па изведе њега и ђогата, 0384    Метну њега на коња ђогата 0385    Пође Омер низ земљу Талију, 0386    Три конака Омер путовао, 0387    Па четвтро јутро подранио. 0388    А кад мало био наприједа, 0389    Углада се кула Арапова, 0390    Од тридесет и боја четири 0391    Растурио ћошке на сокаке, 0392    А угледа боје свакојаке, 0393    Па у себи Омер бесједио: 0394    »Мили Боже на свему ти хвала, 0395    А данас ти понајбоље хвала, 0396    Буди мени данас на помоћи! 0397    Е, оно је Арапова кула! 0398    Каком ли ћу смрти умријети? 0399    «Тихо јаше – а гледа преда се, 0400    Док он к води шадрвану дође, 0401    Ту бијаше тридесет бјелилица, 0402    Бјеле оне платно свакојако. 0403    Њима Омер притјера ђогата, 0404    Па им Омер вели са ђогата: 0405    »Чујете ли тридес»т бјелилица, 0406    Овдје има дванест редом кула, 0407    Која овдје Арапова кула?« 0408    Па вели му дванест бјелилица: 0409    »А Бога ми, незнан добар јунак, 0410    Гони брзо својега ђогата, 0411    Ено кула дванест редом има, 0412    Све су оно Арапове куле, 0413    Она кула, што је понајвиша 0414    Е, ондје је троглав Арапине, 0415    Покривена жутим тенећетом, 0416    Завршена од злата јабуком, 0417    У јабуци алмас каменови, 0418    Сијевају сунцу и мјесецу.« 0419    Опет рече тридес'т бјелилица – 0420    »А Бога ми, незнан добар јунак, 0421    Ти се прођи троглав Арапина, 0422    Несретан је, сам га Бог убио! 0423    Ми смо младе његове робиње.« 0424    Ја да видиш Хрњичић Омера! 0425    Он захмури у џепове руке, 0426    Баци њима стотину дуката. 0427    Њему рече тридес'т робињица: 0428    »Хвала теби, незнан добар јунак, 0429    Бог ти мио на помоћи био!« 0430    Омер свога притјера ђогата, 0431    Прикучио Араповој кули. 0432    Углада га трогав Арапине, 0433    Па завика грлом арапскијем: 0434    »Море, море, влашко гранатинче! 0435    Да одјашеш својега ђогата. 0436    Ево сада двадесет година, 0437    Откако сам начинио кулу, 0438    ОвОда јунак није проходио, 0439    Пројахиво коња од мејдана, 0440    Проносио на себи оружје; 0441    Већ остави крилата ђогата, 0442    Остави га под бојали кулом, 0443    Нек тН остане на рамену глава.« 0444    Омер јаше а гледа преда се, 0445    Пронесе га ђогат мимо кулу, 0446    Омер прође низ поље широко. 0447    Кат то видје троглав Арапине, 0448    А да Омер прође мимо кулу, 0449    Викну Арап на своје солдате: 0450    »Брже мени мрку бедевију!« 0451    Па узјаха мрку бедевију, 0452    А прихвати вел'ку топузину, 0453    За Омером уз поље натјера, 0454    Па из руке топуз отурио, 0455    На Омеру нишан саставио, 0456    Да погоди нејака Омера. 0457    Ал ђогат је добар мејданџија, 0458    Па он хуку позна од топуза, 0459    Па примаче уз поље широко, 0460    Да уклони нејака Омера; 0461    Не погоди нејака Омера, 0462    Већ ђогата у широке сапи, 0463    Извади му читав комад меса, 0464    Кад погледа Хрњичин Омере, 0465    Ал му крвца поли низ ђогата, 0466    Па он вели својему ђогату: 0467    »Мој ђогате, моја гриво златна, 0468    А тако ти Бога и Хрњице! 0469    Добро стани мени на мејдану, 0470    Да погађам душманина своја!« 0471    Стаде ђогат њему на мејдану. 0472    Ја да видиш нејака Омера! 0473    Полети му бреша са рамена, 0474    Која ждере оку тученика 0475    Па за тијем куршум од сто драма, 0476    За куршумом педесет сачама, 0477    Свака сачма од педест драма; 0478    Принесе је оку и образу – 0479    На Арапу нишан састравио, 0480    Хотијаше међу очи вране, 0481    Међу очи, гдје обрве веже. 0482    Тешка пуша а рука нејака, 0483    Па на руци пушку упустио, 0484    Па га насу мекога олова 0485    Од бедара тамам до њедара. 0486    Арап паде у траву на главу, 0487    Арап паде, а Омер допаде, 0488    Све три њему одсијече главе, 0489    Стрпа главе на коња ђогата, 0490    Арапову ухвати кобилу, 0491    Па се попе на коња ђогата, 0492    Пође Омер уз поље Мезево. 0493    Нека Омер иде уз Мезево, 0494    Да ја вама друго чудо кажем: 0495    Како пушка пукла у Мезеву, 0496    Позна Мујо пушку у зиндану, 0497    Одмах њега сузе попадоше, 0498    Па га пита Танковић Османе: 0499    »Сердар Мујо, дирек од Крајине! 0500    Што те данас сузе попадоше?« 0501    А каже му Мујо у тавници: 0502    »Прођи ме се хитар бајрактаре! 0503    Сва Крајина наша поробљена, 0504    Поробљена ватром попаљена, 0505    И моја је кула поробљена - 0506    Данас пуче пушка у Мезеву, 0507    Ону сам ја пушку напунио 0508    Ево сада дванест годин дана, 0509    И моја је кула поробљена, 0510    Поробљена ватром запаљена. 0511    Већ Османе, - оба ти свијета! – 0512    Ти се мени попни на рамена, 0513    А дохвати тијесна мазгала, 0514    Па погледај црнијем очима: 0515    Иђе лИ много робља са Крајине? 0516    Тко ли јаше мојега ђогата? 0517    Тко ли води нејака Омера 0518    Свезанијех руку наопако? 0519    Мој Омере, моја рано грдна, 0520    Умријећу, пребољет те не ћу!« 0521    Па се попе Танковић Османе, 0522    По погледа црнијем очима. 0523    Опет викну у тавници Мујо: 0524    »Гледај добро, драги бајрактаре! 0525    Ето тутња од ђогата мога!« 0526    Све то гледа Танковић Османе, 0527    Помоли се ђогат од мејдана, 0528    Испод ногу мермер изваљује, 0529    Све он влашке бије базерђане, 0530    Љуто куну влашки базерђани: 0531    »Хеј ђогате, заклали те вуци, 0532    Тебе, влаше, објесили Турци!« 0533    Колко му се ђогат ражљутио, 0534    Из ноздрва пуцају прангије, 0535    Чује му се два пуна сахата, 0536    Па казује сердар Мустаф-аги: 0537    »»Бели ђогат са Крајине дође, 0538    На ђогату влашко гранатинче, 0539    Црна ока а чела широка, 0540    А одвише страшива погледа, 0541    Припасало сабљу Халилову, 0542    Обукло ја каурску мавлуту, 0543    Ја бих реко, баш бих се заклео, 0544    Да је оно легло Хрњичино!«« 0545    А вели му сердар Мустаф-ага: 0546    »Аја богме, драги бјрактаре, 0547    Нема ондје брка ни јунака, 0548    Да он сиђе од влаше Талије, 0549    Да потражи баба и амиџу, 0550    И бабова хитра бајрактара, 0551    Омер осто од пола године.« 0552    Прође Омер краљу на авлију, 0553    На авлији шадрван водица, 0554    Па он сјаха са коња ђогата, 0555    Па он крвцу пере низ ђогата, 0556    Обранио својега ђогата. 0557    Истом тутањ ситнијем сокаком, 0558    Туда лети двадес'т генерала 0559    И тридесет и пет капетана, 0560    Они краљу лете на муштулук: 0561    »Дај муштулук од Талије краљу! 0562    Погибе ти троглав Арапине, 0563    Погибе ти земљи зулумћару, 0564    Остаде ти Ружа на поштењу, 0565    Дуга гласа свијетла образа; 0566    Ноћас јој је била реда дошла, 0567    Да је дадеш троглав Арапину!« 0568    А краљ њима муштулуке даје, 0569    Још их пита од Талије краљу: 0570    »Ко погуби земљи зулумћара?« 0571    А каже му двадес'т генерала 0572    И тридесет и пет капетана: 0573    »Погуби га влашко гранатинче 0574    На ђогату коњу од мејдана.« 0575    Још их пита од Талије краљу: 0576    »Ја куд оде влашко гранатинче?« 0577    А каже му двадес'т генерала: 0578    »Ено њега на твојој авлији, 0579    Обранио својега ђогата, 0580    Па он крвцу пере низ ђогата.« 0581    Па полетје од Талије краљу, 0582    Па он сиђе на мермер авлију, 0583    Нађе њега на мермер авлији, 0584    Па га себи прти у нарамак, 0585    Поможе му двадес'т генерала, 0586    Изнесоше на високу кулу, 0587    Метнуше ге на меке душеке, 0588    Па га пита од Талије краљу: 0589    »Чујеш ли ме, незнан добар јунак! 0590    Шта ћу теби ићрам учинити? 0591    Да ти дадем по мору ђумруке 0592    Без промјене докем теби драго.« 0593    А Омер му добро захваљује: 0594    »Хвала краљу, сладак господару! 0595    Ја памети за тога немадем.« 0596    Опет вели од Талије краљу: 0597    »Да ти ново генералство дадем?« 0598    Омер њему болеј захваљује: 0599    »Хвала краљу, сладак господару! 0600    Не ћу твојег новог генералства.« 0601    Онда викну од Талије краљу: 0602    »Трч»те, море, цркви намастиру, 0603    Доведите седам духовника 0604    И пред њима старог гвардијана, 0605    Нек понесе великог инџила, 0606    Нек ми право по инџилу суди!« 0607    Док му седам духовника дође 0608    И пред њима стари гвардијане, 0609    Донесоше великог инџила; 0610    Прострије се инџил по одаји, 0611    Па му рече од Талије краљу: 0612    »Право мени по инџилу суди, 0613    Шта ћу момку ићрам учинити!« 0614    Отворише великог инђила, 0615    Па му вели стари гвардијане: 0616    »Златна круно, од Талије краљу! 0617    Ово ћеш ми ићрам учинити: 0618    Подај њему кафазлију Ружу, 0619    Стеко ју је момак на мејдану!« 0620    Онда рече од Талије краљу: 0621    »Ако хоће, ја му је не браним.« 0622    Скочи Омер на ноге лагане, 0623    Па он краљу полетио руци, 0624    Намах скочи седам духовника, 0625    Привјенчаше врага за ђавола. 0626    Мало врМјеме за тијем не било, 0627    Изиђе им господска вечера, 0628    Вечераше господску вечеру; 0629    Мало врМјеме за тијем не било, 0630    Док ето ти танахне робиње, 0631    Е Евако је она бесједила: 0632    »Хајде зете, нови генерале, 0633    Хајде зете, да с госпојом спаваш.« 0634    И краљ њему изун поклонио. 0635    Пође Омер Ружи у одају, 0636    А кад дође у кафаз-одају, 0637    Па јој Омер »Добар вечер!« викне, 0638    А Ружа га гледа попријеко, 0639    Е Евако је њему бесједила: 0640    »Море, море, влашко гранатинче! 0641    Кави тебе ђаволи донесоше? 0642    Ја нијесам лица одгојила, 0643    Да ме љубе по мору катане, 0644    Ја не дадем обљубити лица, 0645    Нек те ђавли носе из одаје! 0646    Пуна ми је пушта потајница, 0647    Разбићу ти чело на четверо, 0648    Испашће ти очи обадвије; 0649    Ја сам своје лице поклонила 0650    Ето тамо, у турску Крајину, 0651    Поклонила Хрњичић Омеру!« 0652    А Омер јој рече у одаји: 0653    »А бога ми, кафазлија Ружо! 0654    Иђем краљу тебе опањати, 0655    Казаћу ти с ТурцимК ашиклука!« 0656    Опет Ружа вели у одаји: 0657    Нек те врази носе из одаје!« 0658    А кад видје Хрњичић Омере, 0659    А кад видје, да је вјера тврда, 0660    ТудТјер Ружи вели у одаји: 0661    »А бога ти, кафазлија Ружо! 0662    Да ти видиш Хрњичић Омера, 0663    Би лБ ти могла познати Омера?« 0664    Њему вели кафазлија Ружа: 0665    »Да ја видим Хрњичић Омера, 0666    Ја бих лако познала Омера, 0667    Ено Муја у нашој тавници, 0668    Скоро ми је Мујо казивао: 0669    Има Омер биљег на мишици, 0670    Омер био од полу године, 0671    Мујо дошо из чете јуначке, 0672    А изашла Омерова мајка, 0673    Да прихвати под агом ђогата, 0674    А срдит се ђогат догодио, 0675    Омерицу шчепо за мишицу, 0676    Знаће му се зуби до вијека, 0677    По томе бих познала Омера.« 0678    Кад то чуо нејачак Омере, 0679    Он распиње каурску мавлуту, 0680    Па загрну уз руке рукаве, 0681    Указа се биљег на мишици. 0682    Загледа се кафазлија Ружа, 0683    Па угледа биљег на мишици, 0684    У себи је она помислила: 0685    »Јесте Омер, оба ми свијета! 0686    Сишо Омер у влашку Талију, 0687    Да он баба вади и амиџу.« 0688    Ружа скочи на ноге лагане, 0689    Па се њему савила у крило, 0690    Е Евако је њему говорила: 0691    »Загрли ме, очињег ти вида! 0692    Пољуби ме, оба ти свијета!« 0693    А Омер јој руку одћушкује, 0694    Е Евако је Омер бесједио: 0695    »Не ћу, Ружо, оба ми свијета! 0696    Најпре хоћу избавити баба, 0697    Па ћу онда обљубити лице.« 0698    А вели му кафазлија Ружа: 0699    »Ја Омере, срце из њедара! 0700    Хоћеш мени вјеру заложити, 0701    Да ћеш мене известД на Крајину? 0702    Ти ћеш лако избавити баба.« 0703    А вели јој Хрњичић Омере: 0704    »Ружо моја, срце из њедара! 0705    Волим своју оставити главу, 0706    Оставити у влашкој Талији, 0707    Него лН тебе оставити овдје.« 0708    Насмија се кафазлија Ружа, 0709    Па начини господску вечеру, 0710    А запали муме и фењере; 0711    Нађе Ружа кључе од тавнице, 0712    Онда вели Хрњичић Омеру: 0713    »Хајд» Омере, да ти видиш баба.« 0714    Отворише од тавнице врата, 0715    Спушћа Ружа ситне мердевине, 0716    Па говори Хрњичић Омеру: 0717    »Хајд» Омере, на дно у тавницу!« 0718    А вели јој Хрњичић Омере: 0719    Не ћу, Ружо, оба ми свијета! 0720    Хајде напрХјед, па ћу ја за тобом.« 0721    Рече њему кафазлија Ружа: 0722    »Мој Омере, срце из њедара: 0723    Зар не мореш мени вјеровати?« 0724    А вели јој Хрњичић Омере: 0725    »Ружо моја, срце из њедара: 0726    Ја не могу теби вјеровати!« 0727    Кад тК изведем на турску Крајину, 0728    Па ти сина видим у нарамку, 0729    Ондар ћу ја теби вјеровати!« 0730    Насмија се кафазлија Ружа, 0731    Најпре Ружа пође у тавницу, 0732    А за њоме Хрњичић Омере; 0733    Кад у прву сиђоше тавницу, 0734    Туд јер бјеше стотина сужања 0735    У хамбиру у једном синџиру, 0736    Њима Ружа труски селам викну, 0737    А сужњи јој селам прихватише. 0738    Па сиђоше у другу тавницу – 0739    И ту бјеше стотина сужања 0740    У хамбиру у једном синџиру; 0741    Кад прођоше у трећу тавницу, 0742    ТудТјер Мујо сједи с бајрактаром, 0743    Студена их вода обузела; 0744    ТудТјер бјеше студена стијена, 0745    А на стијени софа начињена 0746    И прострти мекани душеци, 0747    На около брусали јастуци, 0748    ТудТјер Мујо сједи с бајрактаром. 0749    Рони Мујо сузе низ образе, 0750    Стјечу му се низ бијело лице, 0751    Кано бисер низ бијелу свилу; 0752    Па пита га Танковић Османе; 0753    »Мустаф-ага, дирек од Крајине! 0754    Кроз толико вакта и земана, 0755    Од како смо запали зиндана, 0756    Нијесу те сузе попадале.« 0757    А каже му сердар Мустаф-ага: 0758    »Прођи ме се, драги бајрактаре!« 0759    У то доба кафазлија Ружа 0760    Са својијем Хрњичић Омером 0761    Па му Ружа вели у зиндану: 0762    »Мустаф-ага, дирек од Крајине! 0763    Де ми кажи, оба ти свијета! 0764    Што ти ноћас плачеш у у зиндану?« 0765    А сердар јој вели у зиндану: 0766    »Прођи ме се, моја снахо драга!« 0767    Опет му се она замолила, 0768    Е Евако му тудвјер бесједила: 0769    »Де ми кажи, оба ти свијета! 0770    Кад не могу ја помоћи млада, 0771    Ја сам млада срца жалостива 0772    Барем тебе могу ожалити.« 0773    А стаде јој сердар казивати: 0774    »Ружо моја, моја снахо драга! 0775    Сва Крајина наша поробљена, 0776    Поробљена ватром попаљена, 0777    Данас пушка пуче у Мезеву, 0778    Оно моја бреша закована, 0779    Ја сам ону пушку напунио; 0780    И моја је кула поробљена, 0781    Поробљена ватром попаљена, 0782    Одведен ми ђогат од мејдана, 0783    Однешен ми нејачак Омере. 0784    Мој Омере, моја рано грдна, 0785    Умријет ћу, пребољет те не ћу!« 0786    А вели му кафазлија Ружа: 0787    »Мустаф-ага, дирек од Крајине! 0788    Шта ће мени бити муштулука, 0789    Да је теби за Омера кажем?« 0790    Е вако јој вели Мустаф-ага: 0791    »Ружо омоја, моја снахо драга, 0792    Дао бих ти оба ока врана!« 0793    На то му се Ружа расрдила, 0794    Е Евако је њему бесједила: 0795    »Што ће мени твоје очи вране? 0796    Кад ти узмем оба ока врана, 0797    Чијем ћеш се сина нагледати?« 0798    Опет вели сердар Мустаф-ага: 0799    »Моја Ружа, моја снаго драга, 0800    Дао бих ти својега Омера!« 0801    Рече њему кафазлија Ружа: 0802    »Је л» истина сердар Мустаф-ага?«- 0803    »Истина је, оба ми свијета!« 0804    Окрену са кафазлија Ружа, 0805    Па у мраку напипа Омера, 0806    Омерицу баци на Хрњицу, 0807    Паде Омер у крило бијело, 0808    А Мујо га ногом одћушкује, 0809    Е Евако је њему бесједио: 0810    МолМ се Бога, чупаво Маџарче, 0811    МолМ се Бога, за ђавола своја! 0812    Јер ћу Ружи хатер покварити, 0813    Сад бих теби душник извадио!« - 0814    А рече му кафазлија Ружа: 0815    »Сердар ага, дирек од Крајине? 0816    Што не познаш својега Омера, 0817    По чем сам га и ја познавала; 0818    Разапни му каурску мавлуту, 0819    Загрни му уз руке рукаве, 0820    Па ти зубе види на десници!« 0821    Осјети се сердар Мустаф-ага, 0822    Омерицу шчепа за мишицу, 0823    Привуче га у крило бијело, 0824    Разапе му каурску мавлуту, 0825    Па загрну уз руку рукаве; 0826    Видје Мујо зубе ђогатове 0827    На десници, на бијелој руци. 0828    Рука стаде у тавници Муја, 0829    Писка стаде нејака Омера, 0830    Позно Мујо свог сина Омера, 0831    Пита Мујо својега Омера: 0832    »Мој Омере, мој очињи виде! 0833    Је л' Крајина, гдје и прије била? 0834    Је л' мејхана код градскијех врата? 0835    Састају лт се аге Крајишници? 0836    Пију лП вино у пјаној механи? 0837    Је л' ми и сад на усправо кула? 0838    Је л' се моја преудала љуба? 0839    Је ли моја у животу мајка?« 0840    А вели му Хрњичић Омере: 0841    »А мој бабо, сердар Мустаф-ага! 0842    Крајина је гдје и прије била, 0843    А мејхана код градскијех врата, 0844    Састају се аге Крајишници, 0845    Вино пију а тебе спомињу, 0846    И сад ти је на усправо кула, 0847    Није ти се преудала љуба, 0848    И сад ти је у животу мајка, 0849    Она сједи на горњем чардаку, 0850    А двори је моја мила мајка, 0851    Твоју мајку двори у буџаку.« 0852    А рече му кафазлија Ружа: 0853    »Сердар ага, дирек од Крајине! 0854    Ти попусти мојега Омера, 0855    АкА удушиш мојега Омера, 0856    А тако ми Бога јединога! – 0857    Одмах ћу ти софу оборити, 0858    Покупити мекане душеке, 0859    Искупити брусали јастуке.« 0860    Онда Мујо попушћа Омера, 0861    Узе њега кафазлија Ружа, 0862    Одведе га у кафаз-одају.- 0863    Па то јутро јесте подранила, 0864    Подранила краљица госпоја, 0865    Она иђе у кафаз-одају, 0866    Да упита нејака Омера, 0867    Па кад дође у кафаз-одају, 0868    Е Евако је њему говорила: 0869    »Ах мој зете, нови генерале! 0870    Како ти је на конаку било, 0871    А са мојом кафазлијом Ружом? 0872    Је ле т умјела хизмет учинити?« 0873    А хвали се Хрњичић Омере: 0874    »Л»јепо ми је на конаку било, 0875    Добро ми је хисмет учинила.« 0876    ТудТјер био Хрњичић Омере, 0877    ТудТјер био три мјесеца дана, 0878    Сваку ноћцу облази Хрњицу 0879    А са својом кафазлијом Ружом, 0880    Све му носе господску вечеру. 0881    Једно јутро Омер подранио, 0882    На десну се руку наслонио, 0883    Ружа му се по крилу превија; 0884    Истом халка куцну на вратима, 0885    Тешка халка, а гвоздена врата, 0886    Одговара у висине кула, 0887    А рече му кафазлија Ружа: 0888    »Мој Омере, срце из њедара! 0889    Ја бих рекла и бих се заклела, 0890    Оно куца рука од хајдука, 0891    Већ Омере, моје срце живо! 0892    Ти прихвати брешу заковану, 0893    Која оку ждере тученика, 0894    Часом спани на мермер авлију, 0895    Па прилети гвоздену канату, 0896    И погледај црнијем очима, 0897    Чија рука куца на канату?« 0898    Омер, добро хитар на ногама, 0899    Приватио брешу заковану, 0900    Која оку ждере тученика, 0901    Па за тијем куршум од сто драма, 0902    За куршумом педесет сачама, 0903    Свака сачма од педесет драма; 0904    Спаде Омер на мермер авлију, 0905    Десни канат Омер отворио, 0906    За лијеви трбух заклонио: 0907    То куцаше хитра књигоноша, 0908    Кад угледа Хрњичић Омера, 0909    Три пута је земљу пољубио, 0910    Док је у руци дошо и кољену, 0911    У руци му књигу оставио. 0912    Кад прихвати књигу шаровиту, 0913    Па на књизи печат разломио, 0914    А кад видје, шта му книга каже: 0915    Књига бјеше од Ћорфеса бКјела, 0916    Од некаке капетан Влахиње, 0917    Она чини големо весеље: 0918    Сина жени, а кћерку удаје. 0919    Зовнула је седам краљевина, 0920    Сада зове од Талије краља 0921    И његова зете генерала; 0922    Метла она голему кошију, 0923    Метнула је три товара блага 0924    И два роба из турске Крајине; 0925    Једнога роба Мујовог Халила, 0926    Другог роба Туркињу дјевојку, 0927    По имену љепотицу Фату, 0928    Милу кћерцу Козлић Хуремаге; 0929    Сада зове од Талије краља 0930    И његова зета генерала; 0931    Јер је чула гдје бесједе људи, 0932    Да имаде коња за мејдана. 0933    Када Омер књигу прегледао, 0934    Па он гурну у џепове руке, 0935    Извади му тридес'т маџарија, 0936    Е Евако му Омер бесједио: 0937    »Куп» опанке и напиј се пива!« 0938    Оде Омер Ружи у одају, 0939    Па кад дође у кафаз-одају, 0940    Све јој Омер по истини каже: 0941    »Дошла књига од Ћорфеса б»јела 0942    Од некаке капетан Влахиње, 0943    Чини она големо весеље, 0944    Жени сина а кћерку удаје, 0945    Сасвала је седам краљевина, 0946    Сада зове од Талије краља, 0947    Мене зове зета генерала; 0948    Она чула, гдје бесједе људи, 0949    Гдје ја имам ђога од мејдана; 0950    Она метла голему кошију, 0951    На кошији три товара блага 0952    И два роба из турске Крајине: 0953    Једног роба Мујова Халила, 0954    Другог роба Туркињу дјевојку, 0955    По имену љепотицу Фату, 0956    Милу кћерку Козлић Хуремаге; 0957    Седамнест је пушћала телала, 0958    Па телали по Ћорфесу вичу: 0959    »»Ко имаде ата и парипа, 0960    Ко имаде шахин бедевију, 0961    Госпојица, капетан Влахиња, 0962    Она метла голему кошију!«« 0963    Спремају се коњи по Ћорфесу: 0964    Триста ата, шест стотинТ парипа 0965    И хиљаду шахин бедевија, 0966    Што ће потећ тудШјер на кошији.« 0967    Насмија се кафазлија Ружа; 0968    Е Евако је њему бесједила: 0969    »Мој Омере, срце из њедара! 0970    Сад ћеш свога избавит Халила 0971    И Туркињу лијепу дјевојку. 0972    Већ Омере, срце из њедара! 0973    Узмимо се за бијеле руке, 0974    Да иђемо краљу у одају, 0975    Моме ћаки од Талије краљу, 0976    Да му дамо књигу шаровиту.« 0977    Узеше се за бијеле руке, 0978    Па одоше краљу у одају, 0979    Дадоше му књигу шаровиту. 0980    А кад видје од Талије краљу, 0981    А кад видје, шта му књига каже, 0982    Онда вели од Талије краљу: 0983    »Ах мој зете, нови генерале! 0984    Ми хоћемо до Ћорфеса сићи; 0985    Метнута је голема кошија, 0986    Није шала, три товара блага, 0987    И два роба из турске Крајине, 0988    По хоћемо потећи ђогата, 0989    Зазвато је седам краљевина, 0990    Триста ата, шест стотин' парипа, 0991    И хиљаду шахин бедевија, 0992    Малим коњима ни хесаба нема.« 0993    Ружа му се по крилу превија, 0994    Своме ћаки, од Талије краљу, 0995    Е Евако му Ружа бесједила: 0996    »Мили ћако, од Талије краљу! 0997    АкА одведеш новог генерала, 0998    И ја хоћу до Ћорфеса сићи.« 0999    И њој даде изун и бесједу; 1000    Опет вели од Талије краљу: 1001    »Ах мој зете, нови генерале! 1002    Нек се спрема сто хиљада војске, 1003    Нек повуку од боја топове!« 1004    Стадоше се они опремати: 1005    Омер свога опрема ђогата, 1006    Ружи спрема витку бедевију, 1007    Што је Омер стеко на мејдану, 1008    Погубио троглав Арапина. 1009    Кад се они спремни учинили, 1010    Краљ узјаха својега путаља, 1011    Омер опет својега ђогата, 1012    Ружа јахну витку бедевију; 1013    Куд год ишли, конаке чинили, 1014    Дан по данак и конак по конак, 1015    Па сиђоше до Ћорфеса бПјела, 1016    Прикучише граду и капији. 1017    Када Омер гледну са ђогата, 1018    А под градом попети чадори, 1019    Гледну Омер са ђогата свога, 1020    ТудТјер они које преписују. 1021    Омер свога окрену ђогата, 1022    Окрену га црвену чадору, 1023    Уписао себе и ђогата, 1024    Триста ата, пест стотинТ парипа 1025    И хиљаду шахин бедевија. 1026    На Омеру тефтер заклопише, 1027    На његову крилату ђогату. 1028    Бјеше петак, освиће субота, 1029    У недјељу коњи потјецати.- 1030    Прође петак и прође субота, 1031    Па освану та света недјеља, 1032    Док им телел за телалом викну, 1033    А викну им чауш за чаушом; 1034    Док им удри вел'ка мектерхана 1035    Ударише зиле и борије, 1036    А телали млади завикаше: 1037    »Ко имаде коња за мејдана, 1038    Нека спрема коња од мејдана!« 1039    Атови се добро опремише, 1040    Опремише ати и парипи 1041    И њихове шахин бедевије; 1042    Омер свога опрема ђогата. 1043    А кад видје кафазлија Ружа, 1044    Гдје се спрема Омер код чадора. 1045    Па одлетје своме милу ћаки, 1046    Своме ћаки од Талије краљу, 1047    Па се њему по крилу превија: 1048    »Јао мени, а мој мио ћако, 1049    О мој ћако од Талије краљу, 1050    Не упушћај сама генерала. 1051    Власи ће му хилу учинити! 1052    Већ тако ти никога до Бога, 1053    Поклони ми изун и бесједу, 1054    И ја хоћу на биљегу сићи, 1055    Да причувам нашег генерала.« 1056    Па јој дада изун и бесједу. 1057    Кад зачула кафазлија Ружа, 1058    Да јој изун даде и бесједу, 1059    Скочи Ружа на ноге лагане, 1060    Па одлетје Хрњичић Омеру, 1061    Е Евако је њему бесједила: 1062    »Ој, Омере, срце из њедара! 1063    Ја не смијем тебе упушћати, 1064    Да ти сиђеш пику на биљегу, 1065    Власи ће ти хилу учинити, 1066    И ја хоћу на биљегу сићи; 1067    Спремај мени чекрек бедевију, 1068    Што сШ Омере стеко на мејдану; 1069    Погубио троглав Арапина, 1070    Ујагмио чекрек бедевију.« 1071    Омер једва тога дочекао, 1072    Па јој чекрек бедевију спрема, 1073    Себи спрема крилата ђогата. 1074    Појахаше коње код чадора, 1075    Док им пуче каурска прангија, 1076    Даше хабер на четири стране: 1077    »Поведите коње низ Мезево!« 1078    Па пођоше низ поље широко, 1079    Кад сиђоше Марушину лугу, 1080    Поље држи четири сахата, - 1081    Па им тудПјер стаде порежџија, 1082    Што ће њима поредити тудијер, 1083    Омер њему викну са ђогата: 1084    »Не ћеш отлен, влашки порежџија, 1085    Отален се дјеца истркују! 1086    Да идемо Поповића лугу, 1087    До бијеле цркве намастира, 1088    Држи поље дванаест сахата.« 1089    Па сиђоше Поповића лугу, 1090    Па за гајтан њиха заведоше. 1091    Напунише три топа велика, 1092    Припалише топе баљемезе, 1093    Полетјеше уз поље широко, 1094    Одјурише ати и парипи, 1095    Земља јекну, испод неба звекну, 1096    Омер стоји на ђогату своме 1097    И до њега кафазлија Ружа; 1098    Па Омеру рече порежџија: 1099    »О наш зете, нови генерале! 1100    Зар не видиш црнијем очима? 1101    Одоше ти ати и парипи 1102    И пред тобом шахин бедевије, 1103    Па ћеш ријет, да је хила била!« 1104    Опет Омер вели са ђогата: 1105    »Чујеш море, влашки порежџија! 1106    Кад изиђеш граду и капији, 1107    Кажи право, тако био здраво, 1108    Кад не хтио право казивати, 1109    А тако ми никога до Бога! 1110    Сам ћу своју одредити главу, 1111    А тебе ћу с главом раставити!« 1112    Па полетје Омер на ђогату, 1113    А за њиме кафазлија Ружа, 1114    На њезиној чекрек бедевији; 1115    Кад на први сахат наступише, 1116    Прође Омер ате и парипе, 1117    Па над други сахат наступише, 1118    Омер прође шахин бедевије, 1119    Све за њиме кафазлија Ружа, 1120    На њезиној чекрек бедевији. 1121    На сапе му наслонила главу, 1122    Мисли Омер, да је наприједа, 1123    Лако гони уз поље ђогата. – 1124    Сестрама се њима сажалило, 1125    Из облака викнуше Омера: 1126    »Наш братићу, Хрњичић Омере! 1127    Што си ђогу хилу учинио? 1128    Зар ти мислиш, да си наприједа? 1129    Пред тобом су два брза алата, 1130    Два алата од града Аната.« 1131    Још викнуше: »Два брза дората, 1132    Два дората од Ћорфеса града 1133    И кобила од Ленђера бана, 1134    Што уз море стигне ластавицу, 1135    Што год крила нема од рамена 1136    Нит јој море стићи, ни утећи«. 1137    А кад Омер разумје бесједу, 1138    Па бесједи на коњу ђогату: 1139    »Мој ђогате, моја гриво златна! 1140    Ја сам чуо и мајка ми каже, 1141    Да имаде двадесет година, 1142    Од како те бабо узјахао, 1143    Да се није с тобом омразио, 1144    Земан дође, да се омразимо; 1145    Данас ћу те бели ударити. 1146    На ножу ти срце извадити!« 1147    Па се пови по коњу ђогату, 1148    Па из чизме потеже канџију, 1149    На којој је тридесет шибала, 1150    На свакоме зрно од пиринча, 1151    Ошину га с обадвије стране. 1152    А ђогат се није научио, 1153    Научио бити ни карати, 1154    Њиска стаде у пољу ђогата; - 1155    Сестрама се двјема сажалило, 1156    Кад зањиска ђогат у Мезеву, 1157    Па под ђога подметнуше крила, 1158    Па полетје ђогат уз Мезево, 1159    Часом стиже два брза алата. 1160    Колко су му коњи измакнули 1161    У црну се земљу замакнули, 1162    Не би вел'ка пушка добацила, 1163    Не би мала ни хабера дала; 1164    Опет стиже два брза дората, 1165    Два дората од Ћорфеса града, 1166    И достиже витку бедевију, 1167    Бедевију од Ленђера бана. 1168    Све за њиме кафазлија Ружа 1169    На њезиној чекрек бедевији, 1170    На ђогата навалила главу; 1171    Омер прође витку бедевију, 1172    Бедевију од Ленђера бана, 1173    На њојзи је Арап бињеџија. 1174    Опет стиже Хрњичић Омера, 1175    Па му вели Арап са кобиле: 1176    »Ох наш зете, нови генерале? 1177    Што сШ толико ђогу кидисао? 1178    У три ти је ноге обосио, 1179    Све му крвца лијева из копита.« 1180    Ја да ваидиш кафазлију Ружу 1181    На њезиној чекрек бедевији! 1182    Па се пови по својој кобили, 1183    Па бесједи Хрњичић Омеру: 1184    »Ој Омере, срце из њедара! 1185    Све ти плоче стоје на ђогату, 1186    Брзо гони крилата ђогата, 1187    Још ти не знаш хиле у Арапа.« 1188    Гони Омер уз поље ђогата, 1189    Све за њиме кафазлија Ружа 1190    На њезиној чекрек бедевији; 1191    Опет стиже Арап на кобили, 1192    Па бесједи Хрњичић Омеру: 1193    »Ој наш зете, нови генерале! 1194    Што сШ толико ђогу кидисао, 1195    Пукло ти је све девет колана 1196    И десета ибришим тканица, 1197    Што ђогата чува од колана.« 1198    А Ружа се пови по кобили, 1199    Па бесједи Хрњичић Омеру: 1200    »Мој Омере, срце из њедара! 1201    Сви колани стоје на ђогату, 1202    Добро гони крилата ђогата, 1203    Још ти хиле не знаш у Арапа, 1204    Хили га је свакој научио, 1205    Научио од Ленђера бане. 1206    Па дођоше граду и капији, 1207    НапрЊед Омер на ђогату своме, 1208    Па за њиме кафазлија Ружа; 1209    Врло мило од Талије краљу, 1210    Гдје утеко зете генерале 1211    И његова кафазлија Ружа. 1212    На топчије вику учинио: 1213    Добро пуче тридесет топова, 1214    Шенлук чини од Талије краљу, 1215    Утеко му зете генерале. 1216    Бију барде, а бију лумбарде, 1217    По градовма шибе припуцују, 1218    Омер узе три товара блага 1219    И два роба из турске Крајине: 1220    Једног роба сокола Халила, 1221    Другог роба Туркињу дјевојку, 1222    По имену љепотицу Фату, 1223    Милу кћерцу Козлић Хуремаге; 1224    Па их даде кафазлији Ружи: 1225    »Чувај робље, кафазлија Ружо!« 1226    Драго било од Талије краљу, 1227    Гдје утеко зете генерале; 1228    Мрско било од Ленђера бану, 1229    А рече му Омер под чадором: 1230    »Море, море, од Ленђера бане! 1231    Ако мислиш, да је хила била, 1232    Ходи море, да се окладимо 1233    О јуларе и о мртве главе; 1234    АкА утече кобила ђогату, 1235    Узми моју са рамена главу, 1236    Узми мога крилата ђогата; 1237    АкА утече ђогат бедевији, 1238    Узећу ти са рамена главу, 1239    Витку ћу ти узет бедевију. 1240    Ако ти је жао умријети, 1241    Даћеш мени под прстеном Анђу, 1242    Милу кћерцу капетан Влахиње.« 1243    Покупише каурску господу, 1244    Изнова се они окладише, 1245    Излетјеше ати и парипи 1246    И нијихове суре бедевије, 1247    Повратише крилата ђогата 1248    И банову витку бедевију, 1249    Повратише влашку порежџију, 1250    Повукоше гвоздену прангију, 1251    Кад потеку пику са биљега, 1252    Да припале гвоздену прангију, 1253    Нек се граду чује и капији. 1254    Па сиђоше пику на биљегу 1255    И за гајтан њиха заведоше, 1256    Припалише гвоздену прангију; 1257    Оде весак граду и капији, - 1258    Па вам вјеру и Бога задајем, 1259    Одмах Омер прође наприједа; 1260    А што ћу вам дуго бесједити? 1261    Брзо граду и капји дођу, 1262    А кад Омер граду долазио, 1263    Ударише зиле и борије, 1264    Ударише вел'ке мектерхане. 1265    Ја да видиш од Талије краља! 1266    Како Омер сјаха са ђогата, 1267    Краљ ће узет црвену кадифу, 1268    Па му покри крилата ђогата. 1269    Земља јечи а у небу звечи, 1270    Шенлук чини од Талије краљу, 1271    Покупише каурску господу, 1272    Даде бане витку бедевију; 1273    Још га пита каурска господа: 1274    »Ал ћеш дати са два рама главу? 1275    Ал ћеш дати под прстеном Анђу?« 1276    Па он даде под прстеном Анђу. 1277    ТудТјер били три бијела дана, 1278    Одмара га од Талије краљу, 1279    Свога зета новог генерала 1280    И његова крилата ђогата. 1281    Четврто су јутро подранили, 1282    Стадоше се они опремати, 1283    Да полазе у равну Талију. 1284    Опремише војску и топове: 1285    Краљ узјаха својега путаља, 1286    Ружа јахну чекрек бедевију, 1287    Омер јахну својега ђогата, 1288    Понесоше три товара блага, 1289    Што је Омер стеко на мејдану, 1290    И два роба из турске Крајине, 1291    Трећег роба, под прстеном Анђу. 1292    Куг год ишли, конаке чинили, 1293    Па сиђоше у равну Талију 1294    До краљеве куле пребијеле. 1295    У авлију коње натјераше, 1296    На авлији коње разјахаше; 1297    Омер тражи кључе од тавнице- 1298    Од онога леденог зиндана, 1299    Гдјено лежи сердар Мустаф-ага 1300    И са њиме Танковић Османе; 1301    ТудТјер Омер затвори Халила, 1302    Кад се до два брата опазише, 1303    Рука стаде сердер Мустаф-аге, 1304    Вриска стаде сокола Халила, 1305    А тјеши их Танковић Османе, 1306    Е Евако је њима бесједио: 1307    »Не кукајте, ако Бога знате! 1308    Море Омер изгубити главу, 1309    Могу њега Власи потпазити.« 1310    Омер дође у кафаз-одају 1311    И са својом кафазлијом Ружом, 1312    ТудТјер били три бијела дана, 1313    Четврто је јутро подранио, 1314    Врло Омер сахтли и кахарли, 1315    Ружа му се по крилу превија, 1316    Е Евако је њему бесједила: 1317    »Мој Омере, срце из њедара! 1318    Што си мени сахтли и кахарли? 1319    Да ми кажи, оба ти свијета! 1320    АлА с Омере мало задобио, 1321    Задобио у Ћорфесу б јелу? 1322    Ал си свога ђога уморио? 1323    Ал ти млада ја по вољи нАјесам? 1324    Ако ти ја по вољи нијесам 1325    Ја ти вјеру и Бога задајем, 1326    Бели тебе показати не ћу!« 1327    А рече јој Хрњичић Омере: 1328    »Ружо моја, срце из њедара! 1329    Ја сам дости мала задобио, 1330    А нијесам ђога уморио, 1331    А ти си ми баш по вољи млада, 1332    Волим своју оставити главу, 1333    Него тебе тудЊер оставити! 1334    Моја Ружо из горе сунце! 1335    С тога сам ти сахти и кахарли, 1336    Сад ћу теби казат по истини, 1337    Моја Ружо, срце из њедара! 1338    Од како сам са турске Крајине 1339    Оставио на чемеру кулу, 1340    А на кули до три кукавице: 1341    Једно јадна моја мила мајка, 1342    А друго је мога баба мајка, 1343    Треће тета, а бабова сека, 1344    Све кукају на горњем чардаку, 1345    Нико нема врата отворити, 1346    Ни за здравље њиха упитати; 1347    С тога сам ти сахтли и кахарли.« 1348    А рече му кафазлија Ружа: 1349    »Ој Омере, мој очињи виде! 1350    Би ли теби врло драго било, 1351    Да те спремим на турску Крајину?« 1352    А рече јој Хрњичић Омере: 1353    »Ружо моја, срце из њедара! 1354    Ја бих ти то једва дочекао.« 1355    А говори кафазлија Ружа: 1356    »Када акшам падне на земљицу, 1357    Ти припаши сабљу димискију, 1358    Па ти спани у топле подруме, 1359    Гдјено лежи дванаест сеиза, 1360    Покољи их – обадва ти свПјета! 1361    Па ти спреми пехливан ђогата, 1362    А и моју чекрек бедевију, 1363    Па изведи коње на авлију, 1364    Док се млада на кули опремим, 1365    Бјежаћемо на турску Крајину, 1366    Па што нама Бог и срећа даде!« 1367    То Омеру врло мило било; 1368    А кад акшам паде на земљицу, 1369    Он припаса сабљу димискију, 1370    Па он слетје у топле подруме, 1371    Те он спреми пехливан ђогата 1372    И њезину чекрек бедевију, 1373    Па изведе коње на авлију. 1374    Истом тутањ низ високу кулу, 1375    Док му дође кафазлија Ружа: 1376    Украла је два близанца сина, 1377    Оба сина од Талије краља, 1378    У бијелу замотала свилу, 1379    Даде дјецу на мермер авлији, 1380    Па овако бесједи Омеру: 1381    »Чувај дјецу, ако ти ваљаде, 1382    Ти намјести дјецу у бисаге, 1383    Па бисаге метни на ђогата, 1384    Ја се иђем млада опремити.« 1385    Па се хитро Ружа опремила, 1386    Појахаше коње на авлији, 1387    Отворише врата на авлији, 1388    Истјераше ситнијем сокаком, 1389    А отален у поље широко: 1390    Кад се коњи поља дограбише, 1391    Полетјеше преко поља равна, 1392    Ко звијезде преко ведра неба. 1393    Турски сабах бјеше за кљањање, 1394    Долетјеше мору и лиману, 1395    Гдје их чека Петар ђемиџија. 1396    Угледа их Петар ђемиџија, 1397    Под Омером ухвати ђогата 1398    И под Ружом витку бедевију, 1399    Уведе их у своју ђемију, 1400    У бисаге замурио руке; 1401    Он напипа двоје дјеце мале, 1402    То два сина од Талије краља, 1403    Па Омера плешће по рамену, 1404    Е Евако му Петар бесједио: 1405    »Хај аферим, пиле од сокола! 1406    Сад ћеш баба свога избавити 1407    И амиџу сокола Халила!« 1408    Распреми их тудРјер у ђемији, 1409    ТудТјер они ноћцу преноћили, 1410    А у јутру јесу подранили. 1411    Погледаше уз море дебело, 1412    Помоли се низ море ђемија, 1413    Па рекоше тудПјер у ђемији: 1414    »Е оно је краљева ђемија, 1415    Што му пошту по дењизу носа.« 1416    Док им дође краљева ђемија, 1417    Довикаше Петра ђемиџију: 1418    »Је ли прошо Хрњичић Омере? 1419    Укро нам је два краљева сина.« 1420    Дадоше му књиге шаровите, 1421    А каже им Петар ђемиџија: 1422    »Ев» Омера у мојој ђемији.« 1423    Краљ је писо књиге шаровите, 1424    Па се моли Хрњичих Омеру: 1425    »Ишћи блага, колико ти драго – 1426    Немој дјеце мени превјерити, 1427    Ја л' их глади немој напатити, 1428    А ти ишћи, што је теби драго.« 1429    Кад прочита књиге шаровите, 1430    Па се моли Петар ђемиџија: 1431    »Мој братићу, Хрњичић Омере! 1432    Поклони ми изун и бесједу 1433    Да ја пишем од Талије краљу.« 1434    Па му Омер изун поклонио. 1435    Пише књигу Петар ђемиџија, 1436    Спрема књиге од Талије краљу, 1437    Ишће Омер свога мила баба 1438    И амиџу сокола Халила 1439    И Османа хитра бајрактара 1440    И за њима за триста сужања, 1441    Сваком да да коња и оружје, 1442    Сваком да да хиљаду дуката, 1443    У сваког је кула опанула; 1444    Ишће Омер три товара блага, 1445    Што је Омер стеко на мејдану 1446    У Ћорфесу граду бијелому 1447    И робиње до двије дјевојке: 1448    Једно Фата са труске Крајине, 1449    Што је Омер стеко на мејдану, 1450    Друго, каже под прстеном Анђа, 1451    Мила кћерца капетан Влахиње; 1452    Да му спреми четрес'т сејсана, 1453    Чиста руха и сребрена суда, 1454    То је рухо кафазлије Руже; 1455    Па на књизи печат ударио. 1456    Оде књига од Талије краљу. 1457    Још не прође читава недјеља, 1458    Угледа се низ море ђемија, 1459    Па рекоше тудПјер код Омера: 1460    »Ено иђе низ море ђемија, 1461    У њојзи су сужњи из зиндана, 1462    Прифати их Петар ђемиџија, 1463    Опремише двоје дјеце мале, 1464    ТудТјер били читаву недјељу. 1465    Једно јутро сердар подранио, 1466    Подранио тудујер у ђемији, 1467    Подранио с Петром у ђемији, 1468    Викну сердар на Халила свога: 1469    »Ваља данас на турску Крајину, 1470    Нек се спреме сужњи у ђемији.« 1471    А моли се Петар ђемиџија: 1472    »Сердар ага, дирек од Крајине! 1473    Зар ћеш мене оставити овдје? 1474    Кад останем овдје у лиману, 1475    Убиће ме од Талије краљу, - 1476    И ја хоћу на турску Крајину.« 1477    Једва Мујо тога дочекао; 1478    И његово благо товарише, 1479    Продадоше Петрову ђемију 1480    И отален Петра поведоше, 1481    Доведоше на турску Крајину, 1482    Потурчише Петра ђемиџију; 1483    Дотлен био Петар ђемиџија, 1484    А отален Курта буљук-баша, 1485    Од њега су дјеца Куртагићи. 1486    Дадоше му лијепу дјевојку, 1487    Милу сестру Блажевић Омера, 1488    По имену Блажевића Лејлу. 1489    И Халила тудјер оженише, 1490    Дадоше му под прстеном Анђу, 1491    Милу кћерцу капетан Влахиње, 1492    Што је Омер стеко на мејдану:- 1493    И Омеру Ружу привјенчаше.